У свитање 24. Октобра група од 9 ходочасника креће на пут према центру православља, Светој Гори. Неки су већ били, неки први пут крећу….али сви вођени истом мишљу и молитвама упућеним нашем Светом Сави.
Након дуже вожње, и краћих одмора, јер је жеља да се крочи на тло Свете Горе јача од умора, ходочасници 25.10.2023. године стижу у наш једини Српски манастир на Светој Гори, манастир Хиландар, тамо гдје су мислима већ дуже вријеме и гдје осим звона, мириса тамјана и литургија ништа више не постоји.
Први манастир који су обишли на овом ходочашћу је Хиландар, манастир којег су обновили и подигли Стефан Немања и Свети Сава. Током једнодневног боравка у нашем Хиландару, обилази се манастир Есфингем, манастир чије монаштво не признаје Цариградског патријарха али са великим задовољством отварају капије манастира Србима. Ходочасници у Хиландару присуствовали вечерњој служби, у Цркви Ваведења Пресвете Богородице, након које се сели у трпезарију гдје се уз молитву вечера са монаштвом. Убрзо након тога је повечерје и капије манастира се затварају. Ходочасници пуни духовне енергије, смирења и љубави, након пар сати спавања устају на Јутрење које почиње у 3 сата, након јутрења је литургија, исповјед, света тајна причешћа и ручак у манастирској трпезарији. Затим се су редали један за другим манастирима, Дохијар – манастир посвећен Архангелу Михајилу, у којем се ходошасници поклањају чудотворној икони Богородици Брзопомоћници, затим манастир Ксенофон (грчки манастир којег су по предању основали Срби) и за крај неописивог дана велелепни манастир Пантелејмон у којем поклоници проналазе конак. У руском манастиру, поклоници као и у нашем Хиландару присуствују вечерњој служби, јутрењу, литургији, светом причешћу и поклањању многобројним моштима светитеља. Физички можда уморни, али никад одморније душе и мисли, спремали су се за нови дан и обиласке .
Наредни дан, Кареја, сједиште-престоница, духовни и административни центар Свете Горе. Посјетили су Протатску цркву посвећену Успењу Богородице и поклонили се икони Богородици Достојна Јест (Аксион Естин), најстаријој цркви на Светој Гори. Поред цркве налази се Протат, Управа Свете Горе. Затим одлазе у манастир Ивирон, трећи по реду манастир на Светој Гори, поклањају се икони Богородици Портаитиси (Вратарки), и редом у манастир Кутлумуш, скит Светога Андреја и за крај, за нас србе најважније, посницу Светог Саве (Типикарницу) на вечерњу литургију код оца Никодима. У посници Светом Саве најзначајније мјесто заузима икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице.
Дневна рутина свих ходочнасника, па и ове наше групе, почиње јутрењем, јутарњим службама, након чега се у светогорском миру обавља доручак (ручак), након тога обиласци, вечерње служа и вечера, уз обавезно поштовање свих правила манастира.
У храмовима се практикује клањање иконама које се зове „велико метаније“ при чему тек тада схватите колико сте у ствари „мали“ и колико без молитве, предања господу Богу и мајци Богородици не вриједите ништа.
Након невјроватног искуства, схватимо да поента православља није у изобиљу, него у уздржавању, заједничкој молитви, поштовању и скромности. Посјетом овом светом мјесту схватиш да можеш без „модерног живота“….
До нове посјете Светој Гори и Хиландару
„Ускликнимо с љубављу!“